Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter
>

Извјештај о достављеним предлозима, примједбама и сугестијама у току јавне расправе на текст Нацрта Стратегије научноистраживачке дјелатности (2017-2021) с Акционим планом

Датум објаве: 08.12.2017 14:45 | Аутор: Министарство науке

Испис Штампај страницу Доwнлоад Доwнлоад


Број: 01- 2578

Подгорица, 08. децембар 2017. године

 

 

И З В Ј Е Ш Т А Ј

 

О ДОСТАВЉЕНИМ ПРЕДЛОЗИМА, ПРИМЈЕДБАМА И СУГЕСТИЈАМА У ТОКУ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ НА ТЕКСТ НАЦРТА СТРАТЕГИЈЕ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ (2017-2021) с АКЦИОНИМ ПЛАНОМ

 

            На основу члана 11 Уредбе о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона („Службени лист ЦГ“, број 12/12), Министарство науке упутило је Јавни позив научној и стручној јавности, научноистраживачким установама и установама високог образовања, привредним субјектима, невладиним организацијама, грађанима и свим заинтересованим субјектима, за учешће у јавној расправи о иновираном Нацрту Стратегије  научноистраживачке дјелатности (2017-2021) с Акционим планом, у периоду од 20. октобра до 28. новембра 2017. године.

Јавни позив је био објављен на интернет страници Министарства науке: www.мна.гов.ме и Порталу е-Управе.

            Јавна расправа је спроведена достављањем предлога, сугестија и коментара у писаном и електронском облику, и организовањем округлог стола.

У току јавне расправе обављене су шире консултације са научном и академском заједницом због значаја документа за даљи развој научног система у Црној Гори, као и са Европском комисијом – Генералним директоратом за истраживање и иновације, од којег је достављено позитивно мишљење о документу.

            Позитивна мишљења о Нацрту Стратегије научноистраживачке дјелатности (2017-2021) с Акционим планом, доставили су: Министарство финансија, Министарство вањских послова, Министарство европских послова, Министарство рада и социјалног старања, Министарство пољопривреде и руралног развоја, Министарство економије, Министарство здравља, Министарство јавне управе, и Привредна комора Црне Горе.

            Округли сто је организован у Подгорици, 24. новембра 2017. године, у Министарству науке, на којем су представници Радне групе за израду Стратегије и Министарства науке, изнијели разлоге за доношење Стратегије и представили најважније новине које ће се Стратегијом утврдити, а које су усклађене са ЕУ стратешким оквиром и образложили садржину и основне институте који су дефинисани у Нацрту Стратегије.

У расправи која је услиједила, више учесника је истакло да подржава текст Стратегије научноистраживачке дјелатности са савременим концептом, који до сада није рађен у Црној Гори у области науке и истраживања.Такође, подржали су главне циљеве Стратегије: Развој људских ресурса и истраживачких капацитета; Унапређење међународне сарадње и умрежавање; и Јачање синергије између науке и економије, као и 7 истраживачких области од приоритетног значаја, са подприоритетима, који воде ка паметној специјализацији.

Представници Радне групе и Министарства науке одговорили су на постављена питања, сугестије и примједбе, уз закључак да ће примједбе на Нацрт Стратегије у току јавне расправе, бити детаљно разматране.  

            По редосљеду приспијећа примједби Министарство науке доставља сљедеће изјашњење:

1. На Нацрт Стратегије примједбу је доставио ЈУ Завод за геолошка истраживања, Подгорица:

- да у дефинисаним приоритетима, своје мјесто у Стратегији научноистраживачке дјелатности нађу: истраживање и комплексна валоризација минералних сировина, потом истраживања подземних вода (хидрохемија, квалитет и квантитет), као и основна истраживања састава и грађе земљине коре.

Примједба је прихваћена и наведени подприоритети у истраживању су обједињени у приоритет геолошка истраживања, који је уврштен у истраживачку област од приоритетног значаја 6. Одрживи развој и туризам.

2. Привредна комора Црне Горе, Подгорица, предложила је да се у СWОТ анализи Стратегије научноистраживачке дјелатности, у дијелу који се односи на слабости, допуни са констатацијом да су средства која се издвајају из Буџета недовољна за потребе развоја науке. Оцјењује да је то веома важно констатовати као слабост, јер је један од главних индикатора за успјешност примјене Стратегије управо издвајање за бруто друштвену потрошњу на истраживање и развој (ГЕРД) која треба да се са садашњих 0,38% БДП повећа за 50% до 2021. године.

Примједба је прихваћена  и у Табели 6 – СWОТ кратак приказ, у дијелу Слабости, уврштена је алинеја Недовољно национално/буџетско финансирање НИ дјелатности.

   

                                                                                                              М И Н И С Т А Р К А

                                                                               Др Сања Дамјановић, с.р.